Naslovnica     Novosti     O nama     Sadržaj     English  
IZBORNIK    GLAVNE TEME METODIOS    Kratka povijest Hrvatske    Hrvatski    Hrvatska ćirilica
Kratka povijest Hrvatske

  Sažet enciklopedijski članak od 14 rečenica o glavnim događajima u političkoj povijesti Hrvatske tijekom 14 stoljeća, na 7 jezika
      deu: njemački
      eng: engleski
      fra: francuski
      hrv: hrvatski
       hrvatska latinica
       glagoljica
       hrvatska ćirilica
       arabica
       četveropismeno (PDF)
      ita: talijanski
      por: portugalski
      spa: španjolski
  Uvjeti korištenja
  Kvalifikacije



Кратка повијест Хрватске

Хрватски је народ године 626. подложио римске покрајине Далмацију, Панонију и Илирик те основао двије неовисне кнежевине које је у Хрватско Краљевство ујединио његов први краљ Томислав, окруњен 925. године. Јадранска Хрватска је, поред Франачкога Краљевства, прва трајна и уређена држава у Средњој Еуропи. Након изумирања домаће династије Трпимировића, Сабор (парламент) је за краљеве Хрватске изабирао владаре других држава, стварајући тиме персоналну унију најприје Хрватске и Угарске (1102. – 1300. и 1307. – 1526.), а затим Хрватске и Аустрије (1527. – 1918.). Као предзиђе кршћанске Еуропе између 15. и 18. стољећа, Хрватско је Краљевство било кључно за заустављање даљњег продора Османскога Царства на Запад, док је с друге стране Млетачка Република запосјела већину хрватске обале. Хрватско је Краљевство сачувало своју државну сувереност посебним положајем унутар Хабсбуршке Монархије све до њезина распада, 1918. године.

Након што је године 1918. прекинула државноправне везе с Аустријом и Угарском, Хрватска је без сугласности Сабора укључена у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (каснију Краљевину Југославију). Тиме је Хрватска први пут стављена у балкански политички оквир те је насилно престала постојати као држава. Аутономна Бановина Хрватска, успостављена споразумом хрватске опорбе и југославенске Владе 1939., трајала је до осовинског разбијања Југославије, 1941. године. Унаточ плебисцитарној подршци становништва прозападној сељачко-демократској коалицији, Други је свјетски рат у Хрватској вођен између двају радикалних покрета – усташа под покровитељством Осовине и комуниста (партизана) на страни Савезника, која су оба прогласила своју хрватску државу. Од 1945. године Хрватска је била једна од шест савезних држава комунистичке Југославије маршала Тита. Демократски народни покрет познат као Хрватско прољеће, за политичка права Хрватске у Југославији, који се 1967. супротставио насилном спајању хрватскога језика са српским у српскохрватски, сузбио је југославенски режим 1971. године.

Слиједом демократских избора 1990., Република Хрватска је 1991. године прогласила неовисност као и већина држава чланица Југославије. Користећи бившу савезну војску и локалне побуњенике, Србија и Црна Гора напале су 1991. Хрватску те Босну и Херцеговину с циљем задржавања освојених територија у крњој Југославији. Рат је завршио 1995. године побједом Хрватске и ослобођењем окупираних подручја, док су истодобни савезнички хрватско-бошњачки успјеси довели до мировног процеса у Босни и Херцеговини. ■

Hrvatska ćirilična slova Arvatica fra Divković izradio je Nenad Hančić-Matejić.

Vanjske poveznice
 Pacta conventa (1102.): Sporazum o izboru Kolomana Arpadovića za kralja Hrvatske (Izvor: Jura Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, dio I., Zagreb, 1862.)

 Cetinska isprava (1. siječnja 1527.): Odluka Sabora o izboru Ferdinanda Habsburškog za kralja Hrvatske (Izvor: Jura Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, dio II., Zagreb, 1862.)

 Pragmatička sankcija (11. ožujka 1712.): Zakonski čl. VII./1712. Sabora o nasljedstvu hrvatske krune za žensku lozu Habsburgovaca (Izvor: Jura Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, dio II., Zagreb, 1862.)

 Odluka o neovisnosti (25. lipnja 1991.): Ustavna odluka Sabora o suverenosti i samostalnosti Republike Hrvatske (Izvor: Narodne novine 31/1991.)

 The situation in the occupied territories of Croatia (9. prosinca 1994.): Rezolucija Opće skupštine Ujedinjenih naroda A/RES/49/43 (Izvor: UN)

 The situation in Bosnia and Herzegovina (8. studenog 1994.): Rezolucija Opće skupštine Ujedinjenih naroda A/RES/49/10 (Izvor: UN)


METODIOS KRATKA POVIJEST HRVATSKE
Naslovnica
Novosti
O nama
Engleska inačica
Hrvatski
• Latinica
• Glagoljica
• Hrvatska ćirilica
• Arabica
• 4 pisma (PDF)
Njemački
Engleski
Francuski
Talijanski



Uvjeti korištenja
Portugalski
Španjolski



Kvalifikacije
Sadržaj ovih stranica ustupljen je na korištenje licencijom Creative Commons Imenovanje-Bez prerada 3.0 Hrvatska.
Tekst
Kratka povijest Hrvatske, na svim jezicima, oslobođen je uvjeta imenovanja. Za potankosti pogledajte Uvjete korištenja.